Intervjui

MUZIKA JE MOJA DRUGA PRIRODA

Samjuel Siskind, kompozitor, izvođač i glumac

Samuel Siskind

Samjuel Siskind je mladi šesnaestogodišnji kompozitor, vokalni izvođač i glumac iz Los Anđelesa. Kao štićenik Programa za stipendiranje kompozitora Losanđeleske filharmonije (LA Phil Composer Fellowship Program) trenutno pohađa drugu godinu srednje škole u Los Anđelesu. Pored svojih već velikih kompozitorskih dela, koja je imao priliku da predstavi u najvećim svetskim salama poput Karnegi hola, Rojs hola ili Kalifornijskog univerziteta, u februaru je na poziv umetničke direktorke prestižnog ansambla „The Golden Bridge“ (Zlatni most) Suzi Digbi izvedeno njegovo delo u crkvi Svih svetih na Beverli Hilsu. Biografiju ovog umetnika obogaćuje i iskustvo snimanja u Holivudu, kada je Metju Vajlder nekoliko njegovih komada zabeležio u studiju „Capitol Records“. Samuelov horski komad The Forest (Šuma) odabran je za izvođenje na velikoj turneji Nacionalnog dečjeg hora po Aziji. Svestranost ovog mladog umetnika ogleda se i u njegovim neobičnim sportskim aktivnostima i hobijima. Pored skijanja i jedrenja, Samjuel trenutno radi na dobijanju dozvole za upravljanje malim avionima.

Kao šestomesečna beba upoznali ste muziku što Vas je dovelo do toga da već sa osam godina napišete svoju prvu kompoziciju, a sa dvanaest delo The Forest, koje je Nacionalni dečji hor izveo na svojoj turneji po Aziji. Kakva su vam sećanja na te početke i susrete s komponovanjem? Šta vas je podstaklo da se opredelite za komponovanje i vokalno izvođaštvo?

Imao sam sreću da sam se s klavirom upoznao kroz kreativnu metodu koju je moj otac stvorio na našoj lokalnoj pijaci, na farmi. Metoda je nazvana „jednostavna muzika“, a prva lekcije za najmlađe donosi različite muzičke koncepte kroz crtanje slika i sviranje na dirkama onoga što osećamo. Sećam se kako sam radio domaći zadatak za svoj prvi čas. Imao sam oko pet godina, a zadatak nam je bio da temu priče nacrtamo drvenim bojicama. Nakon toga crtež smo postavljali na klavir i svirali smo prema nacrtanom… nastavna jedinica se zvala „odsviraj priču“.
Do tada mi je detinjstvo već bilo ispunjeno maštovitim igrama, tako da kad sam jednom naučio da sviranjem prenesem svoja osećanja, postao sam zavisan od toga i komponovanje je bilo moja zabava. Kada bih svirao repertoar, bilo da sam sam bilo pred publikom, često sam modifikovao tumačenje muzičkog komada kako bih ga „oživeo“ i učinio zanimljivijim.
Kako sam tražio više muzičkog obrazovanja od časova pevanja u školi, tako je vokalno izvođenje došlo prirodno. Moji roditelji su osnovali Nacionalni dečji hor (National Children’s Chorus – NCC) kad sam završavao drugi razred i počeo sam tamo da pevam na početku trećeg.

Osim što je Vaše delo Šuma (The Forest) izveo Nacionalni dečji hor, određeni Vaši komadi su privukli pažnju producenta Metjua Vajldera, koji je u kultnom holivudskom studiju „Capitol Records“ snimio ta dela. Kakav je doživljaj biti deo holivudskog sveta? Kakve su Vam uspomene s tog snimanja?

Snimanje u studiju „Capitol“ bio je jedan od najznačajnijih dana u mom životu. Metju je dovoljno unapred rezervisao muzičare i studio, ali te nedelje kad je bilo zakazano snimanje Diznijevim studijima je hitno bilo potrebno snimanje filmske muzike. Nekoliko „mojih“ muzičara bilo je pozvano na taj Diznijev projekat. Videći koliko je ljudi ostalo uz mene, koji sam bio toliko mlad, inspirisalo me je da još više radim.

Mnogi kompozitori imaju svoje uzore kada je reč o osmišljavanju dela i oslanjaju se na melodije Baha, Mocarta, Šopena… Da li Vi imate neki uzor? Prilikom procesa rada da li pronalazite inspiraciju u delima kompozitora klasične muzike ili nekog drugog žanra?

Slušajući radio-stanice s klasikom, još u ranoj mladosti „izložio“ sam se muzici mnogih klasičnih kompozitora. Pevanje u horu samo je proširilo moj repertoar prema vokalnim delima zapadnoevropske tradicije. Uvek tragam za novom muzikom koju ću slušati, često vođen i potaknut predstojećim projektima i izvođenjima.

Prilikom Vaših nastupa ne samo da se izvodi Vaša kompozicija, već Vi i pevate. Šta Vas trenutno više ispunjava – pevanje ili komponovanje?

Na dan kada je moja horska kompozicija Šuma (The Forest) predstavljena mojim vršnjacima u Nacionalnom dečjem horu, bio sam izvan sebe; nisam se osećao ugodno i nisam bio siguran kako će delo biti primljeno. Olakšanje sam osetio tek posle nekoliko nedelja, kada su oni savladali pesmu i kada sam shvatio da moji prijatelji uživaju izvodeći je. Stojeći na bini i slušajući njihovo zadovoljstvo dok su pevali melodiju i tekst na kojima sam ja radio godinama posle škole – bilo je stvarno uzbudljivo. Osećao sam da bi ono što je za mene bilo lično moglo postati univerzalno i njihova reakcija na delo, kao moja prva publika, bio je najveći dar!
Pre mesec dana na koncertu „The Golden Bridge“, na Beverli Hilsu, profesionalni pevači izveli su delo koje mi je bilo naručeno. Otkrio sam koliko je na mene uznemiravajuće delovalo prisustvovanje „živom“ premijenom izvođenju, s publikom, sopstvene kompozicije; sto puta bolje sam se osećao kada sam dobio snimak tog izvođenja. To me je baš ispunilo!
Dosta sam radio na svom glasu i uživam kad pevam pred publikom. Veoma se radujem učešću u izvođenju dela Tinker of Tivoli u Vejlu, avgusta ove godine, kao i turneji po Velikoj Britaniji na leto, pred snimanje božićnog albuma s Nacionalnim dečjim horom u čuvenom londonskom studiju „Abbey Road“.

U kom žanru vidite sebe kao kompozitora? Da li biste želeli da stvarate filmsku muziku, džez ili i dalje više naginjete „tradicionalnom“ klasičnom stilu?

Ne osećam nikakvu žanrovsku ograničenost upravo zbog toga što je moje rano sviranje i komponovanje teklo tako glatko. Koristio sam uticaje džeza u više svojih koncertnih komada; prvi put sam istraživao te teme, kao studiju Geršvina i Koplanda, u mom trostavačnom Koncertu za klavir i orkestar (2021). Džez sam koristio i u mom novom horskom ciklusu Release (2022). Mene isključivo pokreću kreativni impusli onoga što zvuči najzanimljivije ili je dirljivo. Ja sam ljubitelj filmova, a kako je moj otac u tom poslu, priređivali smo nedeljne kućne projekcije još od moje treće godine. U ovom trenutku komponujem onako kako mi dolazi… koji god projekat stigne do mene, spremno ću se prilagoditi tome.

Koji Vas predmet ili oblast u školi koju pohađate najviše inspiriše i pomaže Vam da formirate svoj kompozitorski ukus i stil?

Jedna od prvih stvari koje sam naučio od mog mentora komponovanja dr Jana Krausa jeste da je komponovanje nalik pisanju priče – vi publiku vodite na jedno putovanje. Naravno, sve je počelo s mojim prvim časovima klavira i metodom „odsviraj priču“. Posrećilo mi se što sam u Školi za umetnost i nauku „Raskršća“ (Crossroads School for the Arts and Sciences) imao izuzetnog nastavnika engleskog – Džulijana Lorenta i njega sam pozvao na nedavnu premijeru mog horskog komada –osećao sam da mu toliko toga dugujem jer me je naučio disciplini i strukturi pisanja. A i on je muzičar!
Kada stvaram svoje kompozicije, inspiraciju mi predstavlja i moderna istorija, a pogotovo vremena u kojima su stvarali mnogi kompozitori kojima se divim. Kada imam nov komad koji treba da sviram, često želim da znam okolnosti vremena kad je on napisan. Većina kompozitora ima mnoga interesovanja van muzike jer komponovanje dolazi upravo iz životnog iskustva.

Prilikom pisanja dela za horski ansambl šta za Vas predstavlja najveći izazov u tom procesu rada i pisanju partiture?

Kada komponujem horski komad, najteže mi pada stvaranje originalnog teksta. S druge strane, onog trenutka kad dobijem ideju, u stanju sam da napišem svoj tekst u jednom mahu. Pronalaženje ideje može biti veoma izazovno i često zahteva nedelje i nedelje istraživanja i razmišljanja.

Samjuel sa svojim mentorima Drs. Ian Krouse i Pamelom Blackstone na prvom slušanju numere “Out from the Deep”

Poslednja porudžbina Vašeg dela potekla je od vokalnog ansambla „The Golden Bridge“ i njegove umetničke direktorke Suzi Digbi, čime ste postali najmlađi kompozitor koji je dobio porudžbinu. Kako biste opisali proces rada i komponovanja tog horskog dela za njih? Šta vas je najviše inspirisalo?

Narudžbina koju sam dobio od ansambla „The Golden Bridge“ bio je sledeći korak u građenju mojih sposobnosti da komponujem i ostvarim saradnju. Nikada se nisam posebno opterećivao time što sam mnogo mlađi od ranijih kompozitora, samo sam se trudio da dam sve od sebe. Međutim, upravo zato što sam tako mlad, morao sam da budem vrlo disciplinovan kako bih opravdao njihovu veru u mene.

Samjuel sa horom Golden Bridge i Suzi Digby, umetnički direktor, osnivač i dirigent.

Vaša svestranost se vidi i u vašim mnogobrojnim hobijima i aktivnostima, poput skijanja i jedrenja, a uskoro treba da dobijete i licencu za privatnog pilota – odakle potiče taj avanturistički duh? Zašto ste želeli baš licencu za pilota?

Većina ljudi svoje hobije pronalazi tako što su njima izloženi. Moj stariji brat je kao tinejdžer bio pomoćnik instruktora jedrenja u letnjem kampu Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. Imao je mali čamac i voleo je, dok sam bio mali, da me vozi njime oko marine. Tata nas je svakog februara vodio na Stenovite planine (Rocky Mountains), tako da sam naučio i da se skijam. Mama je, opet, volela da me odvede da jedemo suši na aerodrom u Santa Moniki, pa sam ponekad posle škole posmatrao avione kako sleću i poleću. Volim sve vezano za avione i oduvek sam voleo. Nadam se da ću jednog dana imati dovoljno novca da kupim mali avion kojim bih sam leteo.

Uzimajući u obzir vaš neobičan hobi i sportske aktivnosti, može li se umetnost i komponovanje uporediti s upravljanjem avionom ili jedrenjem? Pronalazite li neku zajedničku crtu u tome što Vam pomaže da se osećate slobodnim i ispunjenim?

Slušajući neko veliko muzičko delo, može vam se učiniti da letite ili da jedrite okeanom – ili se spuštate slobodnim stilom niz planinu. Kreativnost kod planiranja vaše sledećeg koraka slična je radosti koju mi komponovanje donosi. Mogućnosti su beskonačne, a zadovoljstvo dok krčite put kojim niko ranije nije išao – zaista je veliko.

Šta za Vas predstavlja komponovanje, muzika uopšte, kako je doživljavate i u kom pravcu biste želeli da razvijate svoja interesovanja i sposobnosti?

Komponovanje muzike je kao moje igralište. Muzika je jezik koji svi razumeju i cene – tako da osećam kako radim nešto što je vredno truda. Muziku komponujem već toliko dugo da bukvalno ne bih znao šta da radim bez nje. Ona je potpuno moja druga priroda i čini me veoma srećnim, kao da je sve u redu u svetu. Kada se osvrnem na dela koja sam napisao pre nekoliko godina, osećam se pomalo postiđenim. Mnogo sam naučio, ali takva je priroda odrastanja i stalnog učenja. Osećam se počastvovanim svaki put kad neko uzme da sluša moju muziku ili se interesuje za nju.

Autor: Katarina Georgijević

Lektor:Vera Maletić

MERITA PREDSTAVLJA ODABRANE KVARTETE

Projekat MERITA, čiji je naziv dobijen od engleskih reči Music – cultural hERItage – TAlent (muzika – kulturno nasleđe – talenat), s ciljem da poboljša pristup i učešće u kulturnim aktivnostima, kako u većim tako i u manjim mestima, promovišući evropsku kulturnu baštinu, uz jačanje veze između online i offline angažovanja, ulazi u odlučujuću fazu. Nakon 61 prijave iz 27 zemalja koje su pristigle na digitalnu platformu MERITA www.meritaplatform.eu objavljavljena su imena 38 kvarteta izabranih da postanu deo inovativnog evropskog projekta koji teži da podstakne otkrivanje novih mesta koja ne samo da će prevazići geografske granice već i idejne, umetničke i saznajne. Kvartete čine mladi ljudi prosečne starosti između 28 i 29 godina, među kojima je 91 žena i 61 muškarac, a dolaze iz cele Evrope (Danska, Belgija, Španija, Italija, Holandija, Francuska, Nemačka, Švajcarska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska , Srbija, Finska, Grčka).

Ovaj projekat, iako još uvek mlad i na početku svoje realizacije, privukao je veliku pažnju. O tome svedoči veliki broj prijava kamernih ansambala, koji su prepoznali jedan novi, nesvakidašnji pristup umetnosti i predstavljanju mladih umetnika. Organizatori tvrde da je reč „kvartet” uzeta kao metafora za idealno društvo, mesto susreta različitih kultura, koje kroz međusobni dijalog gradi lepotu, estetiku ukusa i trajnu umetničku vezu. Pored mogućnosti za nastupe uživo, MERITA pruža i drugi veoma važan izvor informacija i drugo mesto okupljanja, a to je već spomenuta digitalna platforma. Ona ima za cilj da doprinese izgradnji međusobne saradnje, kao i unapređenju kulture i identiteta.

Francesca Moncada Fondatrice e Presidente de Le Dimore del Quartetto
Photo © Diego Molaschi

S tim u vezi Frančeska Monkada, osnivačica i predsednica mreže „Le Dimore del Quartetto“ i odbora Comitato AMUR,ovaj projekat predstavlja rečima: „MERITA je kruna evropskog sna, muzika kao univerzalni jezik, sposoban da pruži novi život mestima i prostorima koji čekaju da ponovo budu otkriveni; dijalog između kultura, umetnosti, zajednica i teritorija za stvaranje cirkularne ekonomije i održive kulture za podršku jednostavnom turizmu zasnovanom na blizini. Sve ovo je MERITA i još mnogo toga; ovim projektom ona osvaja lepotu za sve.”

Sa idejom da bude „promotivni izlog za umetnike” ova platforma će približiti novoj publici klasičnu muziku i mesta evropske baštine koja su od kulturnog interesa. Frančeska Monkada dalje govori: „Ove formacije izvanrednih mladih muzičara predstavljaju živu i interkulturalnu Evropu, sa korenima u tradiciji i sposobnošću da se kreću ka inovativnoj i multisenzornoj budućnosti. Svaki kvartet je svet i MERITA će nam dati priliku da otkrijemo koliko ova raznovrsna formacija kolektivne inteligencije može da zapali mesta i ljude“.

Nesumnjivo da je ovaj projekat probudio mnoge mlade umetnike i sjedinio kamerne ansamble, čineći da poznanstvom, zajedništvom, izgradnjom kontakata, kao i umetničkim stvaralaštvom dokažu da je umetnost kao takva jednaka za sve i dostižna svima. Izvođenjem dela vanvremenskih kompozitora u starim ambijentima, koji u sebi čuvaju vekovnu tradiciju, oni sada dobijaju jedan novi smisao i postaju sveži od novog duha mladosti, lepote zvuka i savremenosti.

Tommaso Sacchi Assessore alla Cultura del Comune di Milano
Photo ©Alessandra Cinquemani

O tome govori i većnik za kulturu opštine Milano Tomato Saki: „Le Dimore del Quartetto nastavlja sa svojim ciljem podrške i širenja muzičke kulture, sa projektom evropskog obima, sposobnog da ojača veze između mnogih različitih kultura koje ga čine. To je projekat koji ne samo da promoviše cirkulaciju i širenje gudačkih kvarteta, već i podržava aktivnost mladih umetnika, pomažući da se u njima, pod plaštom muzike, ojača onaj osećaj identiteta koji objedinjuje svu evropsku kulturu“.

Simone Gramaglia Direttore artistico de Le Dimore del Quartetto

Umetnički direktor mreže „Le Dimore del Quartetto“ Simone Gramalja o projektu MERITA kaže da on „kombinuje tradiciju i inovaciju na konkretan način. Divnih 38 odabranih mladih kvarteta imaće priliku da nastupaju, da budu slušani, podržani i pre svega da se izraze na međunarodnom planu. Njihova poruka i njihov glas će moći da ostave važan trag u svetu muzike kroz snažnu mrežu koja kombinuje strast, viziju, odlučnost da stvore bolji budućnost kroz lepotu“. S tim u vezi može se reći da je ovaj projekat šansa mladim ljudima da predstave sebe svetu, ali i da pomere sopstvene granice stasavajući u nove, zrelije ljude, s potencijalom da svoja iskustva prenesu na neke nove generacije. Time se već pravi jedan dugotrajan put ka umetničkom uzrastanju i stasavanju, za neka nova i bolja vremena, u kojima će se tradicionalne vrednosti zajedno s mladošću čuvati, negovati i unapređivati.

Nešto više o izabranim ansamblima, kao i daljoj realizaciji projekta MERITA možete saznati na njegovom zvaničnom sajtu: https://www.meritaplatform.eu/

Petar Pejčić, violončelista

Umetnik koji pleni izvanrednim talentom, jasnim, preciznim pokretima gudala, usklađenim sa svojim telom, poput baletskog igrača, prodornim i istančanim zvukom i iznad svega autentičnim i prirodnim izrazom na sceni, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Potičući iz muzičke porodice, već s četiri godine počeo je da svira violončelo, koje je danas njegov životni poziv i verni pratilac. Osim što u Srbiji mnogi znaju za njega kao dobitnika nagrade i priznanja „Art Link Société Générale“ za najperspektivnijeg mladog muzičara u 2018. godini i dobitnika prve i specijalne nagrade na Republičkom takmičenju u Srbiji 2010, 2012, 2014. i 2016. godine, pamte ga i po velikim uspesima u svetu. Među mnogobrojnim njegovim priznanjima izdvajaju se specijalna nagrada kompanije AENA na renomiranom takmičenju „Pablo Kazals“ u Španiji, druga nagrada na Međunarodnom takmičenju „Ana Kul“ u Austriji, treće mesto na takmičenju „Feliks Mendelson“, kao i peto na konkursu „Kraljica Elizabeta“, na kojem je među 66 kandidata ušao u finale s 12 učesnika. Svoju svestranost ispoljava i kroz saradnju s Jakopom Gadanijem i baletskim igračima u savremenim pozorišnim projektima. Od 2017. studira u Lajpcigu na Univerzitetu za muziku i pozorište „Feliks Mendelson Bartoldi“ (University of Music and Theater Felix Mendelssohn Bartholdy) u klasi profesora Petera Brunsa.

Nastavi čitanje

OMLADINSKI HOR CRKVE SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG

Pored brojnih veoma posećenih bogosluženja, sveštenstva i bogate arhitekture, Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca na Novom Beogradu krase tri hora: veliki crkveni hor, omladinski i dečji. Iako svaki odiše posebnom toplinom i duhovnošću, protekle tri godine pažnju privlači omladinski hor, koji čine učenici viših razreda osnovne škole, srednjoškolci i studenti. Pored svojih koncertnih nastupa njegovi članovi redovno pevaju na svetim liturgijama, a po potrebi na nedeljnim i na prazničnim. Hor je osnovan na inicijativu dirigentkinje Jelene Timotijević uz blagoslov i podršku bratstva hrama, a osim izvođačkog umeća krasi ga međusobna ljubav, toplina i jedinstvo, koje mladi članovi nesebično razmenjuju. Svoje umeće iskazali su i na „Muzičkom ediktu“ u Nišu, gde su posebnu pažnju, pogotovo svetskih horova, privukli nesvakidašnjim repertoarom.

Nastavi čitanje

Nikola Jeremić

Filmski kompozitor rodom iz Šapca, kreirajući filmske teme prožete melodijama ambijentalne, rok i pop muzike, uz nesvakidašnji dizajn zvuka, pažnju svetske filmske industrije privukao je još kao student, učestvujući na konferencijama širom Evrope i Amerike, gde je pet puta uzastopno nagrađivan za svoje radove iz oblasti zvuka i muzike za vizuelne medije od Udruženja audio-inženjera (Audio Engineering Society – AES). Kroz svoja prva kompozitorska ostvarenja u filmovima Mamula, Amanet i Procep formirao je prepoznatljiv umetnički stil i privukao pažnju mnogih ljubitelja filmske muzike. Njegova dela emitovana su i izvođena na mnogim radio i televizijskim stanicama, bioskopima i kanalu Jutjub. Na drugom filmskom festivalu kratkog filma „Revolution Me“ u Njujorku 2015. godine nagrađen je za najbolju muziku za kratki film Tata. Trenutno je najviše posvećen komponovanju muzike za video-igre, među kojima se izdvajaju Destiny 2, Warhammer 40K Battlefleet Gothic Armada 2, Pagan Online, Starpoint Gemini i mnoge druge. Ostvario je saradnju s Radio-televizijom Vojvodine, za koju komponuje muziku za radio-dramu Kosingas Aleksandra Tešića. Pored umetničkog rada, trenutno je i vanredni predavač beogradskom Institutu SAE.

Video

Nastavi čitanje

Nikola Ćirić

Umetnik, rodom iz Niša, pleni skromnošću, ali i velikim talentom. Držeći u rukama hornu, kraljicu instrumenata, pred eminentnim umetnicima poput Zubin Mehte, Kšištofa Pendereckog, Emanuela Pahuda, Štefana Dora, Stivena Iserlisa i mnogih drugih privukao je pažnju svetske javnosti.

Nastavi čitanje

Irena Josifoska

Najmlađa učesnica polufinala takmičenja „Kraljica Elizabeta“ u Belgiji, dvadesetčetvorogodišnja umetnica je svoje prve tonove na violončelu počela da svira sa samo pet godina, u klasi Judit Niderholcer Josifoski, a pre odlaska na studije u Nemačku školovala se na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi Marka Miletića. O njoj se zna da poseduje izvanredan talenat, da je krasi velika muzikalnost, kojom uspeva da s najpriznatijim simfonijskim orkestrima iznese neka od najtežih dela pisana za violončelo. Pored velikih uspeha i priznanja na najprestižnijim takmičenjima, posebnu medijsku pažnju domaće i svetske javnosti privukla je učešćem na takmičenju „Kraljice Elizabete“ u Briselu, na koji se mogu prijaviti učesnici do 35 godina. Nakon završenih studija u klasi Ksenije Janković na Muzičkom sveučilištu u nemačkom gradu Detmoldu prošle godine, muzičko usavršavanje nastavila je u Berlinu na Univerzitetu umetnosti u klasi Jensa Petera Majnca. Pažnju berlinske publike zadobila je svojim nastupom u sali Berlinske filharmonije s Nemačkim simfonijskim orkestrom.

Nastavi čitanje

Hadži Jakov Milutinović

Mladić koji svojom plemenitošću i velikim talentom privlači pažnju domaće i svetske javnosti, sa samo 14 godina napisao je svoju prvu kompoziciju Sve si premudro stvorio, Bože, koju je niški crkveni hor „Branko” oživeo u prestižnim koncertnim salama poput Moskovskog i Varšavskog konzervatorijuma, zatim najstarijeg pozorišta u Meksiku, pa Kolarčeve zadužbine, Sinagoge u Novom Sadu, ali i Hristovog groba u Jerusalimu i Hrama Svetog Save u Beogradu. Ovaj mladi umetnik svojom skromnošću pleni i budi divljenje zbog svog umeća komponovanja, tkajući tanane melodije iznikle iz temelja vizantijske muzike.

Sve te sale sam pohodio s niškim horom „Branko”; u nekima su bile izvođene neke moje druge kompozicije, u nekima i nije ni bilo mojih kompozicija na repertoaru, ali je uvek veliko zadovoljstvo predstavljati svoju kulturu u takvim hramovima klasične muzike, koji vam, nekako, daju inspiraciju da celom svetu pokažete koliko je naša kultura vredna. Kompozicija Sve si premudro stvorio, Bože delo je koje sam napisao sa 14 godina i predstavlja prvu kompoziciju koju sam pisao za hor. Tekst je uzet iz prve zbirke pesama moje majke Hadži Marine Milutinović Košulja od snova. Zanimljivo je da je pesma Sve si premudro stvorio, Bože moja svojevrsna vršnjakinja zato što ju je majka napisala 2001. godine, kada sam i ja rođen. Mnogo divnih ljudi je učestvovalo u kreiranju i izvođenju te kompozicije. Zahvaljujući njima, to delo je obišlo mnoge države. Meni je najdraže kada izvođači vole da izvode moju muziku, mislim da je to presudno za jednu kompoziciju.

Nastavi čitanje