22. oktobar 1811, Rajding, Austrija − 31. jul 1886, Bajrojt, Nemačka
Na današnji dan, u austrijskom gradu Rajdingu rođen je mađarski pijanista Franc List, jedan od najzapaženijih pijanista romantizma. Njegova svestranost i preobražaj od romantičarskog virtuoza, skandaloznog ljubavnika iz visokog pariskog društva, preko kapelmajstora na dvoru vajmarskog kneza, franjevačkog kaluđera u Vatikanu, pa sve do duboko religioznog čoveka, privlače pažnju i opisuju ga kao složenog čoveka s više lica.
Dobar deo života proveo je u Parizu, gde je upoznao Frederika Šopena, kasnije veoma bliskog prijatelja. Ovaj pesnik klavira imao je veliki uticaj na Lista, posebno kada je reč o prefinjenoj izražajnosti i bravuroznosti na klaviru. Koncertrirajući širom Evrope, upoznao je mnoga velika umetnička imena, među kojima se posebno izdvaja Paganini, čije je ponašanje na koncertima Listu poslužilo kao uzor. Inspirisan Šopenom i Paganinijem razvio je tehniku koja se mogla porediti s Paganinijevom, ali uz „šopenovske boje“ i poetičnost. Kada je reč o fizičkom izgledu, opisivali su ga kao visokog, plavokosog čoveka aristokratskog držanja, izuzetno lepog izgleda. Stoga ne čudi što su mlade dame padale u nesvest kada izađe na scenu i počne da svira. Postoji zabeležen citat Ignjaca Mošelesa, koji je nastao kada je on prvi put čuo sedamnaestogodišnjeg Lista: „Što se tiče njegovog sviranja, on prevazilazi sve pijaniste koje sam čuo, po snazi i lakoći kojom rešava tehički teška mesta“. List je prvi uveo praksu solističkog koncerta, kako ga je sam u šali nazvao „muzičkog monologa“, jer je do tada bio običaj da na koncertima nastupa više izvođača. Svojim koncertom u Rimu 1839. godine List prekida takvu praksu. Takođe, radio je na klavirskim transkripcijama simfonijskih, operskih, kamernih dela mnogih kompozitora, te ih tako približavao slušaocima. Međutim, mnogo veći značaj ima njegovo originalno stvaralaštvo: ciklusi minijatura (posebno Godine hodočašća, objavljene u tri sveske i nastajale tokom celog njegovog života), etide (zbirka Transcedentalne etide), Mađarske rapsodije i brojne druge kompozicije. Posebno mesto među tim delima pripada Sonati u h-molu. Nije se bavio teorijom klavirske tehnike, ali, ipak, muzikolozi navode da je upotrebaljavao tehniku težine ruke, kao i da je svirao olabavljenih ramena, s dosta visoko podignutim šakama i prstima. Listov najveći suparnik je bio Zigismond Talberg, te je 1837. godine List zakupio salu Pariske opere i izazvao Talberga na „pijanistički dvoboj“. U časopisu Gazzete muzicale 26. marta objavljen je program s najavom: „Bez sumnje će najveće interesovanje probuditi istovremeno nastupanje dvojice talentovanih pijanista, čije rivalstvo uzbuđuje muzički svet i podseća na odmeravanje snaga između Rima i Kartagine. Gospoda List i Talberg će neizmenično svirati“. Na kraju koncerta rezultat je glasio: Talberg je najbolji pijanista na svetu, a List – on je jedini. Posle 1848. godine radi u službi vajmarskog dvora, gde na njega snažan uticaj ostavljaju nemački muzičari, posebno Rihard Vagner, čiji je bio iskren prijatelj. Kao dirigent, bio je veliki ljubitelj Vagnerove umetnosti i jedan od najboljih tumača njegovih dela. Kada je List dirigovao Tanhojzera, Vagner je napisao: „Sa zaprepašćenjem sam osetio da tu stoji moje drugo ja. Ono što sam osećao komponujući ovu muziku, List je osećao dirigujući“. S godinama List je postajao mešavina genijalnosti, taštine, velikodušnosti, pohlepe, religioznosti, snobizma, literarnih želja i maštanja. U neprekidnom traganju, rastrzan između potrebe za svojom umetnošću, religijom i ovozemaljskim životom, postao je sveštenik 1865. godine u Rimu. Od mogućih sedam, dospeo je do četvrtog stepena svog svešteničkog reda, što znači da nije morao da služi misu niti da ispoveda. U prvo vreme živeo je u Vatikanu, a zatim se preselio u vilu „D’este“, gde je boravio četiri meseca godišnje, a ostalo vreme je provodio u Rimu, Vajmaru i Budimpešti.
Franz Liszt, CC BY-SA 2.5, via Wikimedia Commons
Autor: Katarina Georgijević
Lektor: Vera Maletić