7. maj 1833 – 3. april 1897.
Na današnji dan u Hamburgu je rođen nemački kompozitor i pijanista Johanes Brams, jedan od najpoznatijih predstavnika kasnog romantizma. Svoju karijeru najviše je razvijao u Beču, a tokom života i umetničkog sazrevanja njegova popularnost i uticaj postajali su sve značajniji. Upravo ga zbog toga muzikolozi često svrstavaju zajedno s imenima Johana Sebastijana Baha i Ludviga van Betovena. Komponovao je klavirska, kamerna, vokalna i simfonijska dela. Kao veoma cenjeni pijanista premijerno je izveo mnoge svoje kompozicije, sarađivao je s vodećim muzičkim imenima svog vremena, između ostalog s pijanistkinjom Klarom Šuman i violinistom Josefom Joahimom, koji su bili njegovi bliski prijatelji. S obzirom na to da su mu uzori bili velikani poput Johana Sebastijana Baha, Jozefa Hajdna, Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, ne čudi što njegova dela poseduju tradicionalnu, čistu i prefinjenu strukturu, osmišljenu na osnovama baroka i klasicizma. Bio je majstor polifonije, složene i zahtevne melodijske strukture, koju je kreirao u romantičarskom stilu. Svoju produhovljenu, marljivu, disciplinovanu i posvećenu prirodu uspeo je da prenese i utka u svoja kompozitorska dela, koja su postala velika inspiracija i predmet divljenja mnogim kasnijim umetnicima poput Arnolda Šenberga i Edvarda Elgara. Svoj veliki talenat pokazao je s nepunih dvadeset godina, objavivši svoja prva dela: tri sonate za klavir, Skerco i pesme. Kasnije, 1853. godine u Diseldorfu, ova dela su izazvala divljenje Roberta Šumana, nakon čega je usledilo i njihovo dugogodišnje prijateljstvo, koje je znatno uticalo na čitav Bramsov život. Šumanova muzika i njen uticaj se odrazio na Bramsovu Sonatu br. 2, op. 2, Varijacije na Šumanovu temu i Baladu op. 4. Njegov bogati opus obuhvata mnoge muzičke žanrove. Pored vokalnih kompozicija, gde se izdvaja Nemački rekvijem, napisao je veliki broj manjih komada za hor i orkestar, a capella motete, kvartete i duete. Svoju darovitost posebno je izneo kroz četiri simfonije, klavirske koncerte, Violinski koncert u D duru, Hajdnove varijacije, Koncert za violinu, violončelo i orkestar, opus 102, Sonatu za violončelo u e- molu, op. 38. Posebnu naklonost je imao prema kamernim ansamblima, te je tako u svoj opus uvrstio 24 kamerna dela, od čega nekoliko komada za orgulje.
Johannes Brahms: Tragische Ouvertüre
hr-Sinfonieorchester, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
Autor: Katarina Georgijević
Lektor: Vera Maletić