Filmski kompozitor rodom iz Šapca, kreirajući filmske teme prožete melodijama ambijentalne, rok i pop muzike, uz nesvakidašnji dizajn zvuka, pažnju svetske filmske industrije privukao je još kao student, učestvujući na konferencijama širom Evrope i Amerike, gde je pet puta uzastopno nagrađivan za svoje radove iz oblasti zvuka i muzike za vizuelne medije od Udruženja audio-inženjera (Audio Engineering Society – AES). Kroz svoja prva kompozitorska ostvarenja u filmovima Mamula, Amanet i Procep formirao je prepoznatljiv umetnički stil i privukao pažnju mnogih ljubitelja filmske muzike. Njegova dela emitovana su i izvođena na mnogim radio i televizijskim stanicama, bioskopima i kanalu Jutjub. Na drugom filmskom festivalu kratkog filma „Revolution Me“ u Njujorku 2015. godine nagrađen je za najbolju muziku za kratki film Tata. Trenutno je najviše posvećen komponovanju muzike za video-igre, među kojima se izdvajaju Destiny 2, Warhammer 40K Battlefleet Gothic Armada 2, Pagan Online, Starpoint Gemini i mnoge druge. Ostvario je saradnju s Radio-televizijom Vojvodine, za koju komponuje muziku za radio-dramu Kosingas Aleksandra Tešića. Pored umetničkog rada, trenutno je i vanredni predavač beogradskom Institutu SAE.
RADIO-DRAMA Kosingas na RTV-u
Moj osnovni pristup komponovanju muzike jeste da prvo osmislim muzičku temu kojom ću da predstavim film, da iz te muzičke teme izgradim lajtmotive koje ću koristiti tokom radnje. Uopšteno, moj pristup je takav da na svakom projektu uradim nešto drugačije, ali da se opet ja kao umetnik i kao kompozitor predstavim publici kroz neki svoj „brend“ muzike koju radim. Ono na čemu sam trenutno aktivan, i u čemu sam se zaista pronašao, jeste radio-drama Kosingas za prvi program Radio Novog Sada, u saradnji s dramskim programom Radio-televizije Vojvodine. Ta radio-drama, bazirana na književnoj trilogiji našeg pisca Aleksandra Tešića koja se zove Kosingas, mogla bi se opisati kao neki vid srpskog Gospodara prstenova.
To je prva radio-drama u Srbiji ovog tipa koja je urađena u binauralnoj tehnici. To znači da smo zvuk, naraciju i scene snimali oko jednog posebno napravljenog mikrofona koji simulira ljudsku glavu i ljudske uši, i u zavisnosti od toga gde je glumac pozicioniran u odnosu na tu veštačku ljudsku glavu, mikrofon hvata signal. Muzika koja je trebalo sve to da proprati jeste veliki orkestarski zvuk, s elementima našeg balkanskog tradicionalnog melosa, koji obuhvata i naše etno instrumente, dodolsko pevanje, horske crkvene pravoslavne napeve….Tako da je to jedan veoma zabavan projekat koji i dalje traje, to je moje čedo u kompozitorskom smislu, gde se zaista ludo zabavljam i uživam u samom komponovanju muzike.
POČETAK – DETINJSTVO
Muzika je uvek bila prisutna u mojoj kući, odrastao sam uz kasete i ploče svojih roditelja. U celoj osnovnoj školi maštao sam o tome da se bavim muzikom i nekako sam na kraju uspeo da ubedim svoje roditelje da krenem da sviram gitaru. Počeo sam sa svojih 16 godina, što je zapravo bilo tek u srednjoj školi. Moja ljubav prema muzici ispoljavala se kroz sviranje različitih instrumenata, tako da sam počeo da sviram i klavir. Te četiri godine srednje škole za mene su, zapravo, bile vrlo bitan faktor za odluku šta je to što želim da radim u svom životu i šta je to čime ja želim da se bavim. S nekoliko drugara iz srednje škole osnovao sam bend, u kom je sviralo nas šestoro; bio je to prilično veliki sastav za jedan bend. Imali smo nekoliko svirki i jedan demo-snimak, međutim, kao i mnogo toga što se započnje u srednjoj školi, to nismo uspeli da se održimo do danas. I na kraju sam ja rešio da krenem sam da razvijam neke od svojih muzičkih ideja. Ostavio sam sebi jednu gitaru, drugu sam prodao, od novca od te prodate gitare kupio sam klavijaturu i počeo da komponujem ambijentalnu muziku, za svoju dušu, onako iz razonode, jer sam u tom periodu dosta slušao Vangelisa, Enigmu, Enju, sve te „nju ejdž ambijentalne“ muzičare i, naravno, dosta filmske muzike i saundtrekove iz filmova, video-igara, trejlera. I onda sam prvi put, negde sa svojih 17 godina, čuo kompoziciju Da Vinčijev kod Hansa Cimera, koji je meni i dan-danas jedan od omiljenih kompozitora, i kada sam to čuo, rekao sam sebi – „Da, to je ono što ja hoću da radim do kraja života i to je nešto čime ja hoću da se bavim“.
STUDIRANJE
Upisao sam Višu elektrotehničku školu u Beogradu, gde sam 2009. počeo da studiram audio i video tehnologije, kao i muzičku produkciju. Jedini razlog mog upisivanja te škole bio je što sam želeo da steknem tehnička znanja koja su mi bila potrebna da svoju kreativnost i, da kažem, svoju umetnost podignem na neki viši, zadovoljavajući nivo što se tiče samog miksa, tehnike, produkcije i svega ostalog. A muziku sam zaista želeo da istražujem sam i da učim kako da sviram pojedine instrumente, kako da komponujem određene žanrove muzike, tako da sam preko srednje škole krenuo na put svog muzičkog rasta i posle kroz svoje studiranje, kada sam počeo sve to mnogo ozbiljnije da shvatam i da od tih svojih, da kažem, „klinačkih“ ideja stvaram neku daleko ozbiljniju priču, da ih podižem na mnogo ozbiljniji nivo. Iz svega toga je na kraju usledila moja profesionalna karijera kompozitora.
BORAVAK U LOS ANĐELESU
Tokom studiranja na Višoj elektrotehničkoj školi učlanio sam se u Svetsko udruženje audio-inženjera – Audio Engineering Society ili skraćeno AES, gde sam se kao studentski član prijavljivao za takmičenja iz dizajna zvučne slike i muzike za vizuelne medije, konkretno za filmove i video-igre. U te četiri godine mog studiranja ja sam se pet puta takmičio i svaki put sam uspeo da dobijem neku nagradu i priznanje, između ostalog ukazala mi se prilika da otputujem u Los Anđeles, da se tamo takmičim i upoznam čitav svet filmske muzike. Tamo sam uspeo da upoznam mnoga velika imena, kao što su moj veliki uzor Martin Odonel, s kojim sam se slučajno na hodniku i fotografisao, okačio to na Fejsbuk, što je dovelo do toga da sarađujem s njegovim studiom, u kojem on više, nažalost, ne radi.
No, ja i dalje imam saradnju sa studiom „Bungie“, na jednoj video-igri koja se zove Destiny, gde sam prvi put u svojoj karijeri imao priliku da radim s visokobudžetnom produkcijom, ne samo u muzičkom smislu, nego i u smislu dizajniranja video-igara i animiranih filmova. Saradanja se odvijala tako što sam ja odavde iz Beograda komponovao svoju muziku, slao partiture muzičkim producentima iz tog studija, koji su na kraju prosledili te moje partiture muzičarima iz studija „Ocean Way“ u Nešvilu (Tenesi), gde se, zapravo, uživo snimao saundtrek za video-igru Destiny. Bilo mi je jako žao što nisam i ja mogao da prisustvujem lično, ali sve sam pratio putem Skajpa i ostalih striming aplikacija, pa sam iz udobnosti svog doma u Beogradu i za svojim radnim stolom, kao što se ovde i vidi, mogao sve vreme da pratim snimanje svoje muzike i, da tako kažem, da izdajem neki vid direktiva za ono što bih voleo da se, možda, izmeni u trenutku samog snimanja. Tako da je to jako veliko i bitno iskustvo za mene i ono mi je omogućilo da shvatim kako zapravo funkcioniše čitav taj svet i kako da se ja uklopim u njega.
PRVO PROFESIONALNO ISKUSTVO – filmovi Mamula, Amanet i Procep
Moje prvo profesionalno iskustvo u vodama filmske muzike i komponovanja za vizuelne medije jesu upravo filmovi Mamula, Amanet i Procep. To su tri dugometražna filma za koja sam komponovao muziku, kao i za jedan kratki film – Tata, za koji sam na jednom festivalu filma u Njujorku 2015. godine dobio nagradu za najbolji saundtrek. Prva tri navedena filma su bila moji prvi koraci u tom svetu dugometražnih filmova, pa i građenja sebe kao kompozitora. Mamula je moj prvi profesionalni projekat u kom sam imao priliku da sarađujem s velikim timom i gde sam kao kompozitor izneo ceo projekat u muzičkom smislu. Tu nisam imao priliku da radim sa simfonijskim orkestrom uživo, nego sam simulirao simfonijski orkestar na svom kompjuteru i stvarao različite muzičke teme uz nekoliko dizajniranih instrumenata koje sam napravio za potrebe tog filma. Jedan od instrumenata bio je virtuelni klavir, s naštimovanim zvucima sonara iz podmornice, a pošto se film odvija na moru, u podvodnim ukopima u Crnoj Gori, hteo sam da predstavim taj zvuk. S duge strane, u filmu Procep želeo sam, praveći elektronski zvuk, da stvorim mračnu atmosferu od akustičnih instrumenata. Žanrovski, Mamula i Procep su dosta slični, jedino što je Mamula negde više „fantazijski“ horor dok je ovaj drugi film više naučno-fantastični horor. Opet, pri komponovanju muzike za film Amanet izazov mi je bio kako da predstavim jednu mračnu i tešku priču sa svega nekoliko instrumenata kamernog ansambla.
PEDAGOŠKI RAD – MUZIKA ZA VIDEO-IGRE
Sredinom ove godine postao sam vanredni predavač na Institutu SAE u Beogradu, gde predajem na kursu koji sam sam osmislio u saradnji s ovom institucijom. U pitanju je kurs komponovanja muzike za video-igre, od osnova kako funkcioniše sama produkcija muzike za video-igre na kompjuteru, preko virtuelnih instrumenata, aranžiranja za simfonijski orkestar za različite instrumente, sintisajzere, pa sve do načina kako se to snima, aranžira, miksa, producira, montira i kako se sve to implementira u video-igru. Za sada sam imao dve generacije studenata, njih oko 23, na osnovnom i naprednom kursu. Mislim da je žanr saundtreka postao sastavni deo pop kulture današnjice, u smislu da je dosta filmova, video-igara, televizijskih serija postalo veoma popularno zbog kompozitora koji ih je radio. Postoji dosta kvalitetnih filmova koji su postali još popularniji zbog svoje muzike, recimo televizijska serija Stranger Things s Netflix-a, koja takođe se proslavila zbog svog saundtreka, zatim video-igra The Witcher Wild Hunt, u kojoj sam i ja bio jedan od učesnika i saradnika, isto je, zahvaljujući i svojoj priči i muzici, jako popularna. Dosta ima primera različitih medijskih žanrova u muzici – u filmu, video-igrama, koje su i dan-danas popularne i prodaju se kao muzički albumi koje ljudi vole da slušaju i strimuju. Mislim da su upravo ti saundtrekovi za filmove i video-igre omogućili dalje postojanje simfonijskog orkestra kao takvog i proširili njegov značaj. Danas simfonijski orkestar nije sveden samo na puke performanse i izvođenja klasične muzike u koncertnim dvoranama, nego zaista sve više se on uključuje u rok, hevi metal produkciju i mnoge popularne muzičke žanrove. Mislim da će saundtrekovi zaista postati sve popularniji i sve bitniji u muzičkoj indrustiji u budućnosti.
INTERESOVANJE OMLADINE
S obzirom na to da se indrusrtija zabave sve više širi i da je jedina grana industrije koja je procvetala u celoj ovoj pandemiji, jer ljudi masovno strimuju mnoge sadržaje onlajn – filmove, televizijske serije, muziku, video-igre… – mislim da će u budućnosti sve više biti posla za kompozitore. Ponuda je trenutno prilično veća nego potražnja, ali ide se tim nekim usponom, tako da mislim da će u budućnosti samo komponovanje saundtrekova za filmove, video-igre, trejlere, marketing u vidu muzike za reklame i bilo koji vizuelni medij koji zahteva muziku postati veoma prosperitetna grana muzičke industrije. Mladi shvataju sve to jer ako pogledate broj posećenosti koncerata klasične muzike, u većini slučajeva tu je prisutan stariji deo populacije ili studenti umetnosti koji se baš time bave, dok recimo kad god se organizuje neki koncert muzike iz filmova ili video-igara daleko je više mladih ljudi. Omladina se danas vezuje za neku popularnu franšizu, kao što su, recimo, Ratovi zvezda, Gospodar prstenova, pa i te pojedine video-igre.
MUZIKA U VIDEO-IGRAMA
Muzika za video-igre je postala dosta popularna i rasprostranjena. Taj gejmerski komjuniti – zajednica ljubitelja igrica, čitavo to društvo i supkultura gejminga i igranje video-igara toliko su rasprostranjeni širom sveta da praktično retko da ćete sresti osobu koja ne igra video-igre na bilo koji način. Današnja indrustrija video-igara u velikoj meri premašuje Holivud, pojedine video-igre imaju mnogo veće budžete za produkciju u odnosu na neke holivudske blokbastere. Samim tim, video-igre poput Witcher, Call of Duty i još mnogo drugih igara popularnih među mladima zahtevaju visokobudžetnu muzičku produkciju, u krajnjem slučaju učestvovanje simfonijskog orkestra. Ako uporedimo video-igre danas s video-igrama u vreme kada su one tek bile u povoju – krajem 80-ih i početkom 90-ih godina, kada se igrao Super Mario, Sega i Nintendo, primetićemo da je muzika u tim video-igrama bila vrlo rudimentarna, činili su je samo neki elektronski zvuci i različiti zvučni efekti… Danas Sony Playstation i Xbox zaista dominiraju kao dve glavne konzole za igranje i svojim tehničkim karakteristikama omogućavaju dizajnerima, pa i nama kompozitorima, da u iskustvo igranja video-igre unesemo daleko prirodniji, bolji kvalitet i veći ugođaj.
Velika razlika između video-igre i filma jeste ta što je video-igra nelinearni medij u odnosu na film. Jer kada igrate video-igru, vi ste taj koji rukovodi pričom i ono što vi uradite u tom svetu u velikoj meri će imati dalekosežne posledice na to šta će se dalje dešavati tokom video-igre, dok u filmu imate jednu određenu radnju, scenu koju vi samo posmatrate. Dakle, vi ste na filmu krajnji korisnik i gledalac dok ste u video-igri učesnik i samim tim muzika video-igre mora da bude interaktivna i da prati vaše učestvovanje u radnji. Kada komponujemo muziku za video-igru, ona ima neko određeno vremensko trajanje i u sklopu tog vremenskog trajanja mi treba da napravimo nekoliko različitih segmenata u toj muzici koja će da se isprepliće na najrazličitije moguće načine tokom samog igranja video-igre. Osnovna razlika između reprodukcije muzike za video-igre i ostatka muzičke produkcije jeste ta da muzika u tradiconalnoj muzičkoj produkciji, preslušavanju i svemu tome na filmu teče da kažem s leva na desno, dok se muzika u video-igrama reprodukuje odozgo ka dole i bukvalno na različite načine aktiviraju se različite muzičke sekvence koje će da isprate vaše iskustvo i vašu interakciju sa svetom video-igre.
OSVRT NA DOSADAŠNJU KARIJERU
Kada bih se osvrnuo na svojih osam godina karijere i ako bih uporedio sebe danas sa sobom od pre 8 godina najviše mogu da kažem da sam sazreo u tom nekom obrazovnom smislu kao kompozitor. Ono što mogu da primetim kod sebe jeste da daleko brže dolazim do rezultata, da mnogo efikasnije komponujem i da sam u stanju da vrlo brzo dođem do upotrebljive ideje samim tim što sam dosta naučio o muzici. Ono što je dosta bitno za kompozitore jeste da dobro poznaju instrumente za koje komponuju. Tako da pored toga što sam naučio da harmonizujem melodiju u velikoj meri sam naučio specifikacije i načine na koji određeni instrumenti proizvode svoj zvuk tako da mi je dosta to pomoglo kada komponujem na kompjuteru da mogu da isprogramiram instrument da zvuči što približnije živom instrumentu. Tako da sam za celokupnu svoju dosadašnju karijeru zapravo najviše naučio koliko je muzika značajna za oplemenjivanje svih sfera života, a, ne samo medija i konzumiranja muzike kao takve. A, za sve vas koji želite da se bavite ovim poslom sve što treba da uradite jeste zapravo da budete hrabri u svemu tome i da zakoračite u taj ceo svet bez obzira što možda mislite da ne znate toliko toga. Kada sam ja počinjao nije imao ko da me nauči, dobrih 5 godina sam učio o svemu tome sam, u svojoj radnoj sobi. Danas vam je na insternetu sve dostupno i postoji toliko toga da se nauči, sve što vi treba da uradite je da to poželite i da imate hrabrosti da se upustite i kad to uradite sve ostalo ide daleko, daleko lakše – dakle, samo hrabro i najbitnije je da verujete u sebe i ništa vam onda neće stajati na putu.
Lektor: Vera Maletić