Pored brojnih veoma posećenih bogosluženja, sveštenstva i bogate arhitekture, Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca na Novom Beogradu krase tri hora: veliki crkveni hor, omladinski i dečji. Iako svaki odiše posebnom toplinom i duhovnošću, protekle tri godine pažnju privlači omladinski hor, koji čine učenici viših razreda osnovne škole, srednjoškolci i studenti. Pored svojih koncertnih nastupa njegovi članovi redovno pevaju na svetim liturgijama, a po potrebi na nedeljnim i na prazničnim. Hor je osnovan na inicijativu dirigentkinje Jelene Timotijević uz blagoslov i podršku bratstva hrama, a osim izvođačkog umeća krasi ga međusobna ljubav, toplina i jedinstvo, koje mladi članovi nesebično razmenjuju. Svoje umeće iskazali su i na „Muzičkom ediktu“ u Nišu, gde su posebnu pažnju, pogotovo svetskih horova, privukli nesvakidašnjim repertoarom.
Jelena Timotijević , dirigentkinja hora
Nalazimo se na spratu u svečanoj biblioteci, u maloj sali gde održavamo horske probe. Ja vodim omladinski hor, tj. srednju postavku hora,a pored toga već duži niz godina imamo veliki crkveni hor koji peva na liturgijama,ali i drugimbogosluženjima, prilikom venčanja, krštenja, dakle, u svim prilikama koje zahtevaju horsko crkveno pevanje. Imamo i najmlađu postavku hora,u kojoj pevaju deca od 5,6 godina do otprilike uzrasta od 12, 13 godina.Ova srednja postavka, omladinski hor kojim ja rukovodim, osnovan je pre tri godine. Došli smo na tu ideju zajedno sa sveštenstvom ovog hrama, zato što se jedna grupa dece koja redovno dolazi na liturgiju s porodicama našla u nekom međuprostoru – nisu bili dovoljno spremni da se priključe velikom horu, ali nisu moglini među najmlađe. Tako se došlo do ideje da se stvori jedan srednji sastavkoji bi okupio tu omladinu, pre svega s ciljem da nauči liturgijsko pevanje, a pored toga sve ono što može da se nauči vremenom i za potrebe krštenja i venčanja.
OSNIVANJE HORA I UTISCI ČLANOVA
Naravno da su svi na početku bili…kako bih rekla, možda rezervisani…Današnju omladinu morate nečim impresionirati kako bi pokazala interesovanje. Međutim, zaista Bog čini čudo, svetinja je velika i sama molitva je lepša kada se uz pesmu uznosi Bogu, tako da mislim da je to pevanje zaista jedan divan primer nečeg što je zaokupilo njihovu pažnju, nešto što njihovoj duši prija, posebno u današnjem vremenu, koje je teško za sve, pogotovo za omladinu. Nije to ništa novo, ima toliko divnih horova, mi smo zaista mali i možda, da kažem, malo i nevidljivi, ali ono čime ja zaista mogu da budem zadoljna jeste da su oni našli svoje mesto, svoju ulogu i da su potpuno svesni toga.
Aleksandra Pešić– članica hora: Ja sam relativno noviji član;meni ovaj hor donosi veliku radost u smislu energije, iskustva, i druženja svake subote i nedelje najviše me raduju;već to što ću ostale da vidim za vikend – lakše mi je da ustanem iz kreveta.
Hristina Timotijević – članica hora: Ovde sam odmalena, tu smo svake nedelje, i pre ovog omladinskog pevala sam u dečjem horu. S godinama shvatili smo da mi nismo više baš tako mali i da možemo sami da osnujemo hor koji bi mogao lepo da zvuči. Svaki put odbrojavam dane do subote, volimo probe, da isprobavamo nove stvari, da nastupamo, imamo velike ambicije za neke dalje nastupe…Posebno nam je omiljeno kada su veliki praznici i kad smo stalno ovde, uživamo u tome.
Ilija Timotijević – član hora: Član sam od osnivanja hora, najpre smo bili nas troje –Hristina, Smiljana i ja sa mamom, i pošto smo druge već poznavali od ranije iz crkve, polako su se svi priključivali horu. Sad smo tu svake subote i imamo priliku da pevamo pored liturgije i krštenja…Uvek je lepa atmosfera u horu, zato što se družimo, svi se znamo već dugo i samim tim opušteniji smo jedni s drugima.
Matija Gocev – član hora: Ja volim da pomažem sveštenicima i svima… Vasa i ja smo duhovna deca njihovog tate koji je starešina ovoga hrama. Hvala vam.
Smiljana Timotijević – članica hora: Ovde sam odmalena, mnogo volim ovaj hor, baš mi je drago što sam u njemu i što postojimo jer mislim da smo se jako dobro uklopili, združili, i da sve bolje zvučimo. Svi jedva čekamo da dođe vikend i da se okupimo, pogotovo sad tokom ovog velikog posta volimo da smo stalno u crkvi, da zajedno provodimo vreme, pomažemo jedni drugima, pevamo i nadam se da će to potrajati.
Vasilije Gocev – član hora: U ovom horu sam od početka, raduje me što imamo tu čast da pevamo subotom na liturgiji i, kao što su oni rekli, odbrojavamo dane do subote i nedelje, do našeg sledećeg druženja. U ovom horu i među nama vlada neka posebna atmosfera, pronašli smo se i slični smo jedni drugima.
REPERTOAR I DOLAZAK NA LITURGIJU
Želela sam da decu prvo naučim pevničko pojanje, to je vrlo jednostavno, logički potpuno lako za učenje; ko ima sluha i ko je redovan na liturgiji zna poredak. Ono je uglavnom dvoglasno, međutim, vremenom su se oni izvezbali, osokolili, a neki dečaci su već završilli s mutiranjem, tako da smo dodali vremenom treci glas kako bi pevali troglasno. Prednost svakog crkvenog hora upravo je u tome što kad svaki put pevaju na oni imaju javni nastup, a ujedno moraju da vode računa da to bude „pristojno“. Zbog toga se i trudim da to što vežbamo i pevamo bude raznovrsno, zanimljivo, da njima izbor kompozicija bude prijemčiv, trudim se da biram nešto što nije previše izvođeno kako bi imali motivaciju da pevajuono što se ranije nije izvodilo. Kroz taj duh kolektiva oni sami sebe podstiču da budu revnosni i zaista moram da ih pohvalim jer su to mladi ljudi, a tu su subotom, kada ustaju rano kako bi došli na svetu liturgiju koja počinje u 8 sati, dok pored toga dolaze i na nedeljne liturgije sa svojim porodicama, kada se priključe velikom horu.Van svega toga,izlaze zajedno, sad su se već lepo združili, tako da je to rano ustajanje zaista za pohvalu.
PROBE I NASTUPI
Trudimo se da im to ne bude teret, nego nešto što sami vole, jer ako postane nešto što se mora, što je teško i zahtevno, to odbija decu. Njih nema mnogo, to je više jedan kamerni sastav, deset, petnaest omladinaca koji dolaze. Pazimo kad je ko u školi, pa ako je većina slobodna popodne ili predveče, onda i zakazujemo probe. Ukoliko imamo nastup vezan za, na primer,božićnu liturgiju,kao ove godine kada smo pevali u ponoć – onda probe budu učestalije, na čemu i sami insistiraju.
Često se dešava da i posle liturgije u subotu,nakon nekog posluženja,sednemo i probamo. Interesantno je da su počeli međusobno da se druže i van crkve, liturgije i nastupa. Izlaze uveče na klizanje, kuglanje, u bioskop, i meni je veoma drago zbog toga. Imali smo neka kraća putovanja,nadam se da će ih još biti. Takođe, imamo u planu da obiđemo svetinje i da u nekom od naših manastira otpevamo liturgiju. Jer ono što nas povezuje jesu upravo ta druženja, zajednička pevanja i, naravno, putovanja, to deca veoma vole, na taj način mogu još više da se zbliže, tako da se nadam da će se i mnoga od tih prijateljstava održati.
POSEBNI MOMENTI
Bilo je tu stvarno lepih, interesantnih i smešnih situacija. Ono čega se svi zajedno sećamo kao prelepog dešavanja desilo se pre nekoliko meseci, u okviru pripremanja velikog koncerta u našoj crkvi. Taj koncert nas je sve okupio, a imali smo jedan zaista veliki zalogaj – da spremimo nešto što je teže;u pitanju je bilo delo gruzijskog patrijarha Ilije Drugog Kirie eleison. Probe su bile učestale, krenuli smo od nule, u početku je bilo nezamislivo da ćemo uspeti, ali upornost i ljubav, a najviše melodija ove kompozicije magično ih je osvojilai uspeli su to da iznesu.Na tom koncertu učestvovala su sva tri sastava – veliki, omladinski i dečji –i svi su zaista bili na visini zadatka; imali su veliku motivaciju jer su pevaliu prepunoj crkvi.
Prošle godine,recimo, pevali smo na festivalu „Muzički edikt“ u Nišu i izvodili smo kompoziciju Trisveta pesma savremenog ruskog kompozitora Sitnikova. I tada se desila jedna zanimljivost…Kada je trebalo da navedemo ime kompozitora, nisam znala ništa više od prezimena jer je na notama stajalo samo Sitnikov, istraživala sam dok nisam došla do čoveka –kompozitora koji je naš savremenik, saznala sam da radi kao dirigent u Rusiji pri jednom manastiru.Uspostavili smo kontakt preko interneta, on se tako oduševiozbog toga i zahvalio se na saradnji, a ja sam mu poslala snimak njegove kompozicije koju smo izveli. Posle nastupa taj notni zapis tražio nam je jedan hor iz Amerike jer im se kompozicija jako dopala, eto, to nam je jedna lepa uspomena i rado tu Trisvetu pesmu izvodimo.
Hristina Timotijević: Ubeđena sam da će nam ovo biti jedan od najlepših perioda jednog dana kada budemo odrasli ljudi i kada se možda ne budemo ovako družili, zato što nema mnogo prilika da se u mladosti ovako nešto doživi. Ima dosta horova, ali atmosfera i međusobna ljubav koju mi ovde negujemo nezamenljiva je i nesvakidašnja.
VAŽNOST OKUPLJANJA
Zapravo ta misija omladinskog hora i jeste da nas okuplja pri crkvi kako bi omladinci stasavali u dobre ljude. Moram reći da suoni već sad dobri ljudi, zaista su divna deca i iz divnih porodica, ali kada govorimo o značaju našeg okupljanja,primećujem da sada potpuno razumeju liturgiju i nadam da će svi oni negde nositi sa sobom taj period kada su ovde počeli da uče… Recimo, u našem horu ima jedan dečak,koji je sad mlad čovek i toliko je dobar u poznavanju tipika i melodija koje se pevaju za praznike, da nam je velika pomoć i podrška, čak zna da peva sve one izmene koje recimo deca sa bogoslovije izvode u crkvama. Ne bi me iznenadilo da sutra baš on ode na bogoslovski fakultet jer je zaista rođen za tako nešto. Njihovo okupljanje ovde jeste važno zbog toga što će ih to pripremiti da sutra gde god bili mogu sami da stanu za pevnicu, da otpevaju liturgiju ili da se priključe nekom većem horu koji traži ozbiljnije angažovanje. Nadam se da smo u tome uspeli.