Samjuel Siskind, kompozitor, izvođač i glumac
Samjuel Siskind je mladi šesnaestogodišnji kompozitor, vokalni izvođač i glumac iz Los Anđelesa. Kao štićenik Programa za stipendiranje kompozitora Losanđeleske filharmonije (LA Phil Composer Fellowship Program) trenutno pohađa drugu godinu srednje škole u Los Anđelesu. Pored svojih već velikih kompozitorskih dela, koja je imao priliku da predstavi u najvećim svetskim salama poput Karnegi hola, Rojs hola ili Kalifornijskog univerziteta, u februaru je na poziv umetničke direktorke prestižnog ansambla „The Golden Bridge“ (Zlatni most) Suzi Digbi izvedeno njegovo delo u crkvi Svih svetih na Beverli Hilsu. Biografiju ovog umetnika obogaćuje i iskustvo snimanja u Holivudu, kada je Metju Vajlder nekoliko njegovih komada zabeležio u studiju „Capitol Records“. Samuelov horski komad The Forest (Šuma) odabran je za izvođenje na velikoj turneji Nacionalnog dečjeg hora po Aziji. Svestranost ovog mladog umetnika ogleda se i u njegovim neobičnim sportskim aktivnostima i hobijima. Pored skijanja i jedrenja, Samjuel trenutno radi na dobijanju dozvole za upravljanje malim avionima.
Kao šestomesečna beba upoznali ste muziku što Vas je dovelo do toga da već sa osam godina napišete svoju prvu kompoziciju, a sa dvanaest delo The Forest, koje je Nacionalni dečji hor izveo na svojoj turneji po Aziji. Kakva su vam sećanja na te početke i susrete s komponovanjem? Šta vas je podstaklo da se opredelite za komponovanje i vokalno izvođaštvo?
Imao sam sreću da sam se s klavirom upoznao kroz kreativnu metodu koju je moj otac stvorio na našoj lokalnoj pijaci, na farmi. Metoda je nazvana „jednostavna muzika“, a prva lekcije za najmlađe donosi različite muzičke koncepte kroz crtanje slika i sviranje na dirkama onoga što osećamo. Sećam se kako sam radio domaći zadatak za svoj prvi čas. Imao sam oko pet godina, a zadatak nam je bio da temu priče nacrtamo drvenim bojicama. Nakon toga crtež smo postavljali na klavir i svirali smo prema nacrtanom… nastavna jedinica se zvala „odsviraj priču“.
Do tada mi je detinjstvo već bilo ispunjeno maštovitim igrama, tako da kad sam jednom naučio da sviranjem prenesem svoja osećanja, postao sam zavisan od toga i komponovanje je bilo moja zabava. Kada bih svirao repertoar, bilo da sam sam bilo pred publikom, često sam modifikovao tumačenje muzičkog komada kako bih ga „oživeo“ i učinio zanimljivijim.
Kako sam tražio više muzičkog obrazovanja od časova pevanja u školi, tako je vokalno izvođenje došlo prirodno. Moji roditelji su osnovali Nacionalni dečji hor (National Children’s Chorus – NCC) kad sam završavao drugi razred i počeo sam tamo da pevam na početku trećeg.
Osim što je Vaše delo Šuma (The Forest) izveo Nacionalni dečji hor, određeni Vaši komadi su privukli pažnju producenta Metjua Vajldera, koji je u kultnom holivudskom studiju „Capitol Records“ snimio ta dela. Kakav je doživljaj biti deo holivudskog sveta? Kakve su Vam uspomene s tog snimanja?
Snimanje u studiju „Capitol“ bio je jedan od najznačajnijih dana u mom životu. Metju je dovoljno unapred rezervisao muzičare i studio, ali te nedelje kad je bilo zakazano snimanje Diznijevim studijima je hitno bilo potrebno snimanje filmske muzike. Nekoliko „mojih“ muzičara bilo je pozvano na taj Diznijev projekat. Videći koliko je ljudi ostalo uz mene, koji sam bio toliko mlad, inspirisalo me je da još više radim.
Mnogi kompozitori imaju svoje uzore kada je reč o osmišljavanju dela i oslanjaju se na melodije Baha, Mocarta, Šopena… Da li Vi imate neki uzor? Prilikom procesa rada da li pronalazite inspiraciju u delima kompozitora klasične muzike ili nekog drugog žanra?
Slušajući radio-stanice s klasikom, još u ranoj mladosti „izložio“ sam se muzici mnogih klasičnih kompozitora. Pevanje u horu samo je proširilo moj repertoar prema vokalnim delima zapadnoevropske tradicije. Uvek tragam za novom muzikom koju ću slušati, često vođen i potaknut predstojećim projektima i izvođenjima.
Prilikom Vaših nastupa ne samo da se izvodi Vaša kompozicija, već Vi i pevate. Šta Vas trenutno više ispunjava – pevanje ili komponovanje?
Na dan kada je moja horska kompozicija Šuma (The Forest) predstavljena mojim vršnjacima u Nacionalnom dečjem horu, bio sam izvan sebe; nisam se osećao ugodno i nisam bio siguran kako će delo biti primljeno. Olakšanje sam osetio tek posle nekoliko nedelja, kada su oni savladali pesmu i kada sam shvatio da moji prijatelji uživaju izvodeći je. Stojeći na bini i slušajući njihovo zadovoljstvo dok su pevali melodiju i tekst na kojima sam ja radio godinama posle škole – bilo je stvarno uzbudljivo. Osećao sam da bi ono što je za mene bilo lično moglo postati univerzalno i njihova reakcija na delo, kao moja prva publika, bio je najveći dar!
Pre mesec dana na koncertu „The Golden Bridge“, na Beverli Hilsu, profesionalni pevači izveli su delo koje mi je bilo naručeno. Otkrio sam koliko je na mene uznemiravajuće delovalo prisustvovanje „živom“ premijenom izvođenju, s publikom, sopstvene kompozicije; sto puta bolje sam se osećao kada sam dobio snimak tog izvođenja. To me je baš ispunilo!
Dosta sam radio na svom glasu i uživam kad pevam pred publikom. Veoma se radujem učešću u izvođenju dela Tinker of Tivoli u Vejlu, avgusta ove godine, kao i turneji po Velikoj Britaniji na leto, pred snimanje božićnog albuma s Nacionalnim dečjim horom u čuvenom londonskom studiju „Abbey Road“.
U kom žanru vidite sebe kao kompozitora? Da li biste želeli da stvarate filmsku muziku, džez ili i dalje više naginjete „tradicionalnom“ klasičnom stilu?
Ne osećam nikakvu žanrovsku ograničenost upravo zbog toga što je moje rano sviranje i komponovanje teklo tako glatko. Koristio sam uticaje džeza u više svojih koncertnih komada; prvi put sam istraživao te teme, kao studiju Geršvina i Koplanda, u mom trostavačnom Koncertu za klavir i orkestar (2021). Džez sam koristio i u mom novom horskom ciklusu Release (2022). Mene isključivo pokreću kreativni impusli onoga što zvuči najzanimljivije ili je dirljivo. Ja sam ljubitelj filmova, a kako je moj otac u tom poslu, priređivali smo nedeljne kućne projekcije još od moje treće godine. U ovom trenutku komponujem onako kako mi dolazi… koji god projekat stigne do mene, spremno ću se prilagoditi tome.
Koji Vas predmet ili oblast u školi koju pohađate najviše inspiriše i pomaže Vam da formirate svoj kompozitorski ukus i stil?
Jedna od prvih stvari koje sam naučio od mog mentora komponovanja dr Jana Krausa jeste da je komponovanje nalik pisanju priče – vi publiku vodite na jedno putovanje. Naravno, sve je počelo s mojim prvim časovima klavira i metodom „odsviraj priču“. Posrećilo mi se što sam u Školi za umetnost i nauku „Raskršća“ (Crossroads School for the Arts and Sciences) imao izuzetnog nastavnika engleskog – Džulijana Lorenta i njega sam pozvao na nedavnu premijeru mog horskog komada –osećao sam da mu toliko toga dugujem jer me je naučio disciplini i strukturi pisanja. A i on je muzičar!
Kada stvaram svoje kompozicije, inspiraciju mi predstavlja i moderna istorija, a pogotovo vremena u kojima su stvarali mnogi kompozitori kojima se divim. Kada imam nov komad koji treba da sviram, često želim da znam okolnosti vremena kad je on napisan. Većina kompozitora ima mnoga interesovanja van muzike jer komponovanje dolazi upravo iz životnog iskustva.
Prilikom pisanja dela za horski ansambl šta za Vas predstavlja najveći izazov u tom procesu rada i pisanju partiture?
Kada komponujem horski komad, najteže mi pada stvaranje originalnog teksta. S druge strane, onog trenutka kad dobijem ideju, u stanju sam da napišem svoj tekst u jednom mahu. Pronalaženje ideje može biti veoma izazovno i često zahteva nedelje i nedelje istraživanja i razmišljanja.
Poslednja porudžbina Vašeg dela potekla je od vokalnog ansambla „The Golden Bridge“ i njegove umetničke direktorke Suzi Digbi, čime ste postali najmlađi kompozitor koji je dobio porudžbinu. Kako biste opisali proces rada i komponovanja tog horskog dela za njih? Šta vas je najviše inspirisalo?
Narudžbina koju sam dobio od ansambla „The Golden Bridge“ bio je sledeći korak u građenju mojih sposobnosti da komponujem i ostvarim saradnju. Nikada se nisam posebno opterećivao time što sam mnogo mlađi od ranijih kompozitora, samo sam se trudio da dam sve od sebe. Međutim, upravo zato što sam tako mlad, morao sam da budem vrlo disciplinovan kako bih opravdao njihovu veru u mene.
Vaša svestranost se vidi i u vašim mnogobrojnim hobijima i aktivnostima, poput skijanja i jedrenja, a uskoro treba da dobijete i licencu za privatnog pilota – odakle potiče taj avanturistički duh? Zašto ste želeli baš licencu za pilota?
Većina ljudi svoje hobije pronalazi tako što su njima izloženi. Moj stariji brat je kao tinejdžer bio pomoćnik instruktora jedrenja u letnjem kampu Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. Imao je mali čamac i voleo je, dok sam bio mali, da me vozi njime oko marine. Tata nas je svakog februara vodio na Stenovite planine (Rocky Mountains), tako da sam naučio i da se skijam. Mama je, opet, volela da me odvede da jedemo suši na aerodrom u Santa Moniki, pa sam ponekad posle škole posmatrao avione kako sleću i poleću. Volim sve vezano za avione i oduvek sam voleo. Nadam se da ću jednog dana imati dovoljno novca da kupim mali avion kojim bih sam leteo.
Uzimajući u obzir vaš neobičan hobi i sportske aktivnosti, može li se umetnost i komponovanje uporediti s upravljanjem avionom ili jedrenjem? Pronalazite li neku zajedničku crtu u tome što Vam pomaže da se osećate slobodnim i ispunjenim?
Slušajući neko veliko muzičko delo, može vam se učiniti da letite ili da jedrite okeanom – ili se spuštate slobodnim stilom niz planinu. Kreativnost kod planiranja vaše sledećeg koraka slična je radosti koju mi komponovanje donosi. Mogućnosti su beskonačne, a zadovoljstvo dok krčite put kojim niko ranije nije išao – zaista je veliko.
Šta za Vas predstavlja komponovanje, muzika uopšte, kako je doživljavate i u kom pravcu biste želeli da razvijate svoja interesovanja i sposobnosti?
Komponovanje muzike je kao moje igralište. Muzika je jezik koji svi razumeju i cene – tako da osećam kako radim nešto što je vredno truda. Muziku komponujem već toliko dugo da bukvalno ne bih znao šta da radim bez nje. Ona je potpuno moja druga priroda i čini me veoma srećnim, kao da je sve u redu u svetu. Kada se osvrnem na dela koja sam napisao pre nekoliko godina, osećam se pomalo postiđenim. Mnogo sam naučio, ali takva je priroda odrastanja i stalnog učenja. Osećam se počastvovanim svaki put kad neko uzme da sluša moju muziku ili se interesuje za nju.
Autor: Katarina Georgijević
Lektor:Vera Maletić