1. april 1873 – 28. mart 1943.
Na današnji dan u severozapadnoj Rusiji, u Semjenovu, rođen je jedan od najvećih kompozitora i pijanista 20. veka – Sergej Rahmanjinov. Opisuju ga kao veoma ozbiljnog, strogog, visokog čoveka, savršeno mirne perfekcije, posebno ističući njegove dugačke prste, veliku šaku koja je mogla da obuhvati 13 intervala na klavijaturi. Ne čudi stoga što u njegovim delima ima dosta velikih raspona, koji zahtevaju dobru tehničku spretnost izvođenja. Kompozitorski opus Rahmanjinova je veoma značajan; napisao je četiri klavirska koncerta, dve klavirske sonate, 24 preludijuma, po tri opere i simfonije, više horskih duhovnih dela, Rapsodiju na temu Paganinija, kompozicije za kamerne ansamble. Svoja dela je izvodio i proučavao i kao pijanista i kao kompozitor, trudeći se da istakne njihovu emocionalnu strukturu, da svoje zamisli pretoči u delikatne, snažne i upečatljive melodije. Zbog toga je uvek govorio kako u svakom delu treba pronaći kulminacionu tačku kako je on nazivao poentom. Najviše je bio aktivan kao dirigent i kompozitor, te je 1904. godine dobio ponudu da diriguje u Boljšom teatru, ali je zbog političke situacije ubrzo bio prinuđen da napusti Rusiju i, nakon kratkog boravka u Italiji i Nemačkoj, s porodicom emigrira u SAD. To je ostavilo dubok i neizbrisiv trag u njemu i čitavog života je čeznuo za svojom rodnom zemljom, do te mere da više nije bio u stanju da komponuje. Kako bi prehranio porodicu počinje sa svojih 45 godina da gradi pijanističku karijeru. Njegovo sviranje opisivali su kao veoma jasno, precizno, s pažljivo izvajanom melodijskom linijom, uz krajnje obazrivo korišćenje pedala. U svom kompozitorskom radu bio je najviše pod uticajem dva velika romantičarska imena – Frederika Šopena i Franca Lista, a kasnije u delima Petra Čajkovskog pronalazi uzor i inspiraciju. Iz njegovog opusa najpoznatiji su Preludijum u cis-molu, kao i Koncert za klavir i orkestar op. 18, br.2 u c-molu, koji sadrži očaravajuću melodiju, odmerenu i vanvremensku. Za pijaniste, njegovi klavirski koncerti predstavljaju posebno mesto na repertoaru jer zahtevaju izuzetnu pijanističku zrelost i tehničku spremnost; oni odišu plemenitim ruskim melodijama, koje uz savršenu orkestraciju slušaocima pružaju nenametljivu poetiku i kvalitetan zvučni sadržaj. Takođe, često se na svetskim scenama mogu čuti Šest muzičkih momenata op. 16, LiturgijaSvetog Jovana Zlatoustog op. 31, Svenoćno bdenje op. 37, Elegični trio op. 9, Sonata za čelo i klavir op. 19.
Sergei Rachmaninoff, Public domain, via Wikimedia Commons
Autor: Katarina Georgijević
Lektor: Vera Maletić