21. mart 1685 – 28. jul 1750.
Na današnji dan u Ajzenahu rođen je Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor, čembalista i orguljaš . O ovom najznačajnijem imenu barokne muzike mnogi rado pišu i govore, o njemu bi moglo mnogo toga da se kaže, ali ovde ćemo se samo ukratko podsetiti jednog od najvažnijih stvaralaca polifone, višeglasne muzike. Svoju skromnost, pobožnost, pedantnost i velikodušnost pretočio je u dela koja su bila uzor mnogim velikim kompozitorskim imenima klasične muzike poput Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Roberta Šumana i mnogih drugih. Svoju ljubav prema muzici preneo je na svoje dvadesetoro dece, od kojih su ostali zapaženi Vilhelm Frideman i Karl Filip Emanuel Bah. Zahvaljujući njima i njegovoj drugoj supruzi Ani Magdaleni Bah, kao i kasnijim i modernim izdanjima njegovih dela, danas imamo sačuvan i veliki broj kompozicija i metodologiju rada Johana Sebastijana Baha. On je veoma uvažavao i cenio rad svojih savremenika, divio se Antoniju Vivaldiju, Georgu Filipu Telemanu, Georgu Fridrihu Hendlu, kog nije uspeo da sretne u Nemačkoj, i zbog toga je žalio celog života. Napisao je preko hiljadu dela, vokalnih i instrumentalnih, od kojih su najpoznatija Tokata i fuga u d-molu, Dobro temperovani klavir I i II sveska, Brandenburški koncerti, Svita u D-duru, Svita br. 3 za violončelo, Božićni oratorijum, Goldberg varijacije… Govorio je da stvara u slavu Boga, stoga ne iznenađuje što njegova dela odišu čistotom, intelektualnom dubinom, preciznošću i vanvremenskim melodijama, koje su bile inspiracija mnogim umetnicima kasnijih epoha.
Bach – Brandenburg Concerto No. 1 – 1. Allegro
Johann Sebastian Bach, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons
Lektor: Vera Maletić