MERITA PREDSTAVLJA ODABRANE KVARTETE

Projekat MERITA, čiji je naziv dobijen od engleskih reči Music – cultural hERItage – TAlent (muzika – kulturno nasleđe – talenat), s ciljem da poboljša pristup i učešće u kulturnim aktivnostima, kako u većim tako i u manjim mestima, promovišući evropsku kulturnu baštinu, uz jačanje veze između online i offline angažovanja, ulazi u odlučujuću fazu. Nakon 61 prijave iz 27 zemalja koje su pristigle na digitalnu platformu MERITA www.meritaplatform.eu objavljavljena su imena 38 kvarteta izabranih da postanu deo inovativnog evropskog projekta koji teži da podstakne otkrivanje novih mesta koja ne samo da će prevazići geografske granice već i idejne, umetničke i saznajne. Kvartete čine mladi ljudi prosečne starosti između 28 i 29 godina, među kojima je 91 žena i 61 muškarac, a dolaze iz cele Evrope (Danska, Belgija, Španija, Italija, Holandija, Francuska, Nemačka, Švajcarska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska , Srbija, Finska, Grčka).

Ovaj projekat, iako još uvek mlad i na početku svoje realizacije, privukao je veliku pažnju. O tome svedoči veliki broj prijava kamernih ansambala, koji su prepoznali jedan novi, nesvakidašnji pristup umetnosti i predstavljanju mladih umetnika. Organizatori tvrde da je reč „kvartet” uzeta kao metafora za idealno društvo, mesto susreta različitih kultura, koje kroz međusobni dijalog gradi lepotu, estetiku ukusa i trajnu umetničku vezu. Pored mogućnosti za nastupe uživo, MERITA pruža i drugi veoma važan izvor informacija i drugo mesto okupljanja, a to je već spomenuta digitalna platforma. Ona ima za cilj da doprinese izgradnji međusobne saradnje, kao i unapređenju kulture i identiteta.

Francesca Moncada Fondatrice e Presidente de Le Dimore del Quartetto
Photo © Diego Molaschi

S tim u vezi Frančeska Monkada, osnivačica i predsednica mreže „Le Dimore del Quartetto“ i odbora Comitato AMUR,ovaj projekat predstavlja rečima: „MERITA je kruna evropskog sna, muzika kao univerzalni jezik, sposoban da pruži novi život mestima i prostorima koji čekaju da ponovo budu otkriveni; dijalog između kultura, umetnosti, zajednica i teritorija za stvaranje cirkularne ekonomije i održive kulture za podršku jednostavnom turizmu zasnovanom na blizini. Sve ovo je MERITA i još mnogo toga; ovim projektom ona osvaja lepotu za sve.”

Sa idejom da bude „promotivni izlog za umetnike” ova platforma će približiti novoj publici klasičnu muziku i mesta evropske baštine koja su od kulturnog interesa. Frančeska Monkada dalje govori:Ove formacije izvanrednih mladih muzičara predstavljaju živu i interkulturalnu Evropu, sa korenima u tradiciji i sposobnošću da se kreću ka inovativnoj i multisenzornoj budućnosti. Svaki kvartet je svet i MERITA će nam dati priliku da otkrijemo koliko ova raznovrsna formacija kolektivne inteligencije može da zapali mesta i ljude“.

Nesumnjivo da je ovaj projekat probudio mnoge mlade umetnike i sjedinio kamerne ansamble, čineći da poznanstvom, zajedništvom, izgradnjom kontakata, kao i umetničkim stvaralaštvom dokažu da je umetnost kao takva jednaka za sve i dostižna svima. Izvođenjem dela vanvremenskih kompozitora u starim ambijentima, koji u sebi čuvaju vekovnu tradiciju, oni sada dobijaju jedan novi smisao i postaju sveži od novog duha mladosti, lepote zvuka i savremenosti.

Tommaso Sacchi Assessore alla Cultura del Comune di Milano
Photo ©Alessandra Cinquemani

O tome govori i većnik za kulturu opštine Milano Tomato Saki: „Le Dimore del Quartetto nastavlja sa svojim ciljem podrške i širenja muzičke kulture, sa projektom evropskog obima, sposobnog da ojača veze između mnogih različitih kultura koje ga čine. To je projekat koji ne samo da promoviše cirkulaciju i širenje gudačkih kvarteta, već i podržava aktivnost mladih umetnika, pomažući da se u njima, pod plaštom muzike, ojača onaj osećaj identiteta koji objedinjuje svu evropsku kulturu“.

Simone Gramaglia Direttore artistico de Le Dimore del Quartetto

Umetnički direktor mreže „Le Dimore del Quartetto“ Simone Gramalja o projektu MERITA kaže da on „kombinuje tradiciju i inovaciju na konkretan način. Divnih 38 odabranih mladih kvarteta imaće priliku da nastupaju, da budu slušani, podržani i pre svega da se izraze na međunarodnom planu. Njihova poruka i njihov glas će moći da ostave važan trag u svetu muzike kroz snažnu mrežu koja kombinuje strast, viziju, odlučnost da stvore bolji budućnost kroz lepotu“. S tim u vezi može se reći da je ovaj projekat šansa mladim ljudima da predstave sebe svetu, ali i da pomere sopstvene granice stasavajući u nove, zrelije ljude, s potencijalom da svoja iskustva prenesu na neke nove generacije. Time se već pravi jedan dugotrajan put ka umetničkom uzrastanju i stasavanju, za neka nova i bolja vremena, u kojima će se tradicionalne vrednosti zajedno s mladošću čuvati, negovati i unapređivati.

Nešto više o izabranim ansamblima, kao i daljoj realizaciji projekta MERITA možete saznati na njegovom zvaničnom sajtu: https://www.meritaplatform.eu/

Festival Horovi među freskama

Početkom ovog meseca, 4. decembra, u atrijumu Narodnog muzeja Srbije počeo je dvadeset četvrti po redu festival duhovne muzike „Horovi među freskama”. Ovaj festival, koji je osnovan 1995. godine s blagoslovom blaženopočivšeg patrijarha Pavla, uz pokroviteljstvo Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Narodnog muzeja Srbije, Hrama Svetog Marka i drugih, nije takmičarskog karaktera, već ima za cilj da promoviše autentičnost crkvenog horskog pevanja i očuvanje tradicije, uz akcenat na delima domaćih autora.

Božićno-novogodišnji ciklus koncerata Muzičke omladine u Novom Sadu

U okviru Božićno-novogodišnjeg ciklusa Muzička omladina Novog Sada, kao i svake godine, pripremila je bogat program, sačinjen od šest koncertnih večeri. Obuhvatajući sve žanrove umetničke muzike, počev od duhovne, preko etno balkanskog melosa pa sve do džez i klasične muzike, brižljivo negujući i prateći ukus publike, Muzička omladina nepogrešivo ume da sačini programski koncept u skladu s interesovanjem posetilaca. Ukoliko biste voleli da ovaj poslednji mesec u godini provedete na zanimljivim koncertim dešavanjima, kao i da u tradicionalnom stilu zajedno s Muzičkom omladinom ispratite ovu godinu, možete pogledati njen ovogodišnji program.

Prvi u nizu koncerata održaće se u četvrtak 15. decembra u Sinagogi (Novi Sad), pod nazivom „PESMA HERUVIMA” Divne Ljubojević i hora „Melόdi” povodom 30 godina stvaralaštva

Festival BUNT – suštastveni deo umetničke scene i muzike, koja može da natkrili svakodnevicu

Od 15. pa sve do 28. decembra održaće se deseti po redu festival „Beogradska umetnička nova teritorija“, poznatiji pod nazivom BUNT (u daljem tekstu – Bunt). Publika je nestrpljivo iščekivala početak ove manifestacije, na kojoj će ove godine, tokom šest festivalskih dana i devet koncerata, uz bogat muzički repertoar počev od barokne, preko klasične pa sve do tradicionalnog balkanskog melosa, doživeti nezaboravne koncertne dane slušajući vrhunske umetnike i izvođače domaće i svetske umetničke scene.

Flautista i osnivač festivala, profesor Ljubiša Jovanović

Foto: Milan Bašić

Koncert Akademskog hora „Collegium musicum“ Tragovi iz sazvežđa Regula

U ponedeljak 5. decembra od 20 h u MTS dvorani Doma sindikata održaće se koncert pod nazivom Tragovi iz sazvežđa Regula koji predstavlja svojevrstan omaž osnivaču Akademskog hora „Collegium musicum“ Darinki Matić Marović. Koncert nosi simboličan naziv sa željom da se svi zajedno prisete, kako članovi hora navode, „dirigentkinje, prijateljice, profesorke i sjajne zvezde iz sazvežđa Regula“.

Iz arhive hora „Collegium musicum“

Koncert orkestra Škole za muzičke talente iz Ćuprije i sopranistkinje Kolin Infant

U subotu 3. decembra, u velikoj sali Kolarčeve zadužbine od 20 h, u okviru projekta švajcarske organizacije „Forgerons du Rêve“, nastupiće gudački orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije i sopranistkinja Kolin Infant iz Francuske. Pored bogatog repertoara s delima Mendelsona, Bolonja, Gunoa, Bartoka i Čajkovskog, mladi umetnici će premijerno na francuskom jeziku izvesti nova dela kompozitorke i idejnog tvorca ovog projekta Maje le Ru Obradović – Uzrečice i sujeverja i Bazar četiri vetra, za koje je umetnica napisala muziku i tekst, i Ave Marija, čiji je autor teksta Frans Mažua Lelu. 

Marija le Ru Obradović

Hadži Jakov Milutinović – koncert u čast Stanislava Biničkog

U sklopu ovogodišnje horske sezone, povodom značajnog jubileja Stanislava Biničkog – 150 godina od rođenja i 80 godina od smrti, u sredu 23.novembra od 20 h, u svečanoj sali Doma vojske Srbije nastupiće Hor Radio-televizije Srbije. Horom će rukovoditi dirigent Hadži Jakov Milutinović uz klavirsku saradnju s pijanistom Milivojem Veljićem i muzikološkinjom Ivanom Neimarević, koja će predstaviti tematiku koncertne večeri, kao i život kompozitora.

Mladi dirigent Hadži Jakov Milutinović, koji osim što je student dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti, svoj talenat, darovitost i znanje ispoljava kroz kompozitorski rad, ali i stalna angažovanja s dečjim horom Hrama Svetog Vasilija Ostroškog i s Horom Radio-televizije Srbije. Proces realizacije ovog projekta Hadži Jakov opisuje kao dugotrajan rad koji je zahtevao veliku posvećenost, temeljnost i sposobnost da odabere i pripremi dela tako da lik i delo kompozitora budu predstavljeni na najbolji mogući način.

Hadži Jakov Milutinović – dirigent

EVROPSKA PLATFORMA ZA MUZIKU I TERITORIJU – „MERITA”

Ukoliko biste voleli da svoj ansambl predstavite u gradovima širom Evrope, kao i da nastupate u građevinama koje imaju kulturno-umetnički značaj i u istorijskim rezidencijama, možete se prijaviti na digitalnu platformu info@meritaplatform.eu do 15.decembra 2022. godine. Odabrani kvarteti će raditi na razvoju originalnih projekata na teme kao što su: muzika i umetnost, invaliditet, muzika i pozorište, interkulturalnost, muzika i prostori i mlada publika. Razvoj projekta će trajati tri godine i uključiće 38 kvarteta sa ukupno 152 umetnika. Digitalna platforma www.meritaplatform.eu će biti središte iz kojeg će se odvijati sve aktivnosti.

Cuarteto Iberia

54. Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS

Beogradske muzičke svečanosti publika nestrpljivo iščekuje svake jeseni, dočekujući poznate umetnike današnje svetske scene klasične muzike. Na četiri beogradske lokacije – u Kolarčevoj zadužbini, sali Beogradske filharmonije, Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila i Župi Svetog Ante Padovanskog – predstaviće se veliki muzičari poput bas-baritona Brina Terfela, pijaniste Ive Pogorelića, violinistkinje Bomsori Kim, pijaniste Martina Garsije Garsije, Nacionalnog kamernog hora „Madrigal – Marin Konstantin” iz Rumunije i mnogih drugih. Posebnu pažnju privlači ciklus koncerata kamerne muzike koji se odvija u sali Beogradske filharmonije.

Nemanja Stanković, Bojan Suđić, Damir Handanović, Jelena Janković Begus

foto:Belkisa Abdulovic

Novosadske muzičke svečanosti – NOMUS 2022

Novosadske muzičke svečanosti, kao jedan od naših najpoznatijih međunarodnih festivala umetničke muzike, u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, već 42. godinu pruža publici širok spektar koncerata. Imajući za cilj da pre svega kvalitetom i negovanjem estetike muzičkog ukusa sačuva tradiciju i čvrsta uverenja festivala,obogaćujući ih novim, savremenim umetničkim izrazima, svake godine pomera granice i pozitivno iznenađuje mnogobrojnu publiku. Uprkos teškim vremenima kojih smo svedoci, Nomus kao kulturno-umetnička manifestacija uspeva da istraje u svojoj misiji, darujući publici svake godine osam nezaboravnih dana. Umetnička direktorka Marija Adamov je najavila ovogodišnji repertoar, nagoveštavajući da uprkos turbulentnim dešavanjima u svetu, umetnost opstaje i ne može je ništa pokolebati.

MARIJA ADAMOV:

I u ovim čudnim i uznemirujućim vremenima, kada je nakon smirivanja pandemije kovida 19 ceo svet zahvatila, pored straha za pukim preživljavanjem, iskrena, razumljiva i istinska briga za prestanak jedne druge pošasti – ovog puta svetske ratne opasnosti, nisu utihnuli, na sreću, ni imaginativnost stvaralačkog duha niti poriv za još snažnije umetničko delovanje. Saznanje da danas mnoge vladajuće „ideologije“, zbog političkih previranja i borbi, bez srama i sa zadovoljstvom prekrajaju istoriju, prenoseći sukobe i na kulturu i umetnost, od književnosti do muzike, nastojeći da iz njene baštine izbrišu i zabrane neke od svetskih kompozitorskih i izvođačkih velikana, nalaže nam i iz civilizacijskih, moralnih i profesionalnih razloga da ovakvim „scilama i haribdama“ nikako ne dozvolimo da utiču na programsku koncepciju 42. Novosadskih muzičkih svečanosti. Osnovan daleke 1975, s jednokratnim prekidom od šest godina, festival je od početka privlačio pažnju prvenstveno domaće, ali, zahvaljujući učešću umetnika iz sveta, i inostrane javnosti. Bilo bi dobro kada bismo za obeležavanje njegovog predstojećeg 50-godišnjeg jubileja mogli da pročitamo neki relevantan rad o njegovoj recepciji u medijima, štampanim i elektronskim, koja bi pokazala kako se izveštavalo o ovoj manifestaciji, sigurno veoma značajnoj za domaći kulturni život, ali i osvetljavala umetnička klima šireg prostora.