Klasična muzika

U okviru Božićno-novogodišnjeg ciklusa Muzička omladina Novog Sada, kao i svake godine, pripremila je bogat program, sačinjen od šest koncertnih večeri. Obuhvatajući sve žanrove umetničke muzike, počev od duhovne, preko etno balkanskog melosa pa sve do džez i klasične muzike, brižljivo negujući i prateći ukus publike, Muzička omladina nepogrešivo ume da sačini programski koncept u skladu s interesovanjem posetilaca. Ukoliko biste voleli da ovaj poslednji mesec u godini provedete na zanimljivim koncertim dešavanjima, kao i da u tradicionalnom stilu zajedno s Muzičkom omladinom ispratite ovu godinu, možete pogledati njen ovogodišnji program.

Prvi u nizu koncerata održaće se u četvrtak 15. decembra u Sinagogi (Novi Sad), pod nazivom „PESMA HERUVIMA” Divne Ljubojević i hora „Melόdi” povodom 30 godina stvaralaštva

Od 15. pa sve do 28. decembra održaće se deseti po redu festival „Beogradska umetnička nova teritorija“, poznatiji pod nazivom BUNT (u daljem tekstu – Bunt). Publika je nestrpljivo iščekivala početak ove manifestacije, na kojoj će ove godine, tokom šest festivalskih dana i devet koncerata, uz bogat muzički repertoar počev od barokne, preko klasične pa sve do tradicionalnog balkanskog melosa, doživeti nezaboravne koncertne dane slušajući vrhunske umetnike i izvođače domaće i svetske umetničke scene.

U subotu 3. decembra, u velikoj sali Kolarčeve zadužbine od 20 h, u okviru projekta švajcarske organizacije „Forgerons du Rêve“, nastupiće gudački orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije i sopranistkinja Kolin Infant iz Francuske. Pored bogatog repertoara s delima Mendelsona, Bolonja, Gunoa, Bartoka i Čajkovskog, mladi umetnici će premijerno na francuskom jeziku izvesti nova dela kompozitorke i idejnog tvorca ovog projekta Maje le Ru Obradović – Uzrečice i sujeverja i Bazar četiri vetra, za koje je umetnica napisala muziku i tekst, i Ave Marija, čiji je autor teksta Frans Mažua Lelu. 

U sklopu ovogodišnje horske sezone, povodom značajnog jubileja Stanislava Biničkog – 150 godina od rođenja i 80 godina od smrti, u sredu 23.novembra od 20 h, u svečanoj sali Doma vojske Srbije nastupiće Hor Radio-televizije Srbije. Horom će rukovoditi dirigent Hadži Jakov Milutinović uz klavirsku saradnju s pijanistom Milivojem Veljićem i muzikološkinjom Ivanom Neimarević, koja će predstaviti tematiku koncertne večeri, kao i život kompozitora.

Mladi dirigent Hadži Jakov Milutinović, koji osim što je student dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti, svoj talenat, darovitost i znanje ispoljava kroz kompozitorski rad, ali i stalna angažovanja s dečjim horom Hrama Svetog Vasilija Ostroškog i s Horom Radio-televizije Srbije. Proces realizacije ovog projekta Hadži Jakov opisuje kao dugotrajan rad koji je zahtevao veliku posvećenost, temeljnost i sposobnost da odabere i pripremi dela tako da lik i delo kompozitora budu predstavljeni na najbolji mogući način.

Ukoliko biste voleli da svoj ansambl predstavite u gradovima širom Evrope, kao i da nastupate u građevinama koje imaju kulturno-umetnički značaj i u istorijskim rezidencijama, možete se prijaviti na digitalnu platformu info@meritaplatform.eu do 15.decembra 2022. godine. Odabrani kvarteti će raditi na razvoju originalnih projekata na teme kao što su: muzika i umetnost, invaliditet, muzika i pozorište, interkulturalnost, muzika i prostori i mlada publika. Razvoj projekta će trajati tri godine i uključiće 38 kvarteta sa ukupno 152 umetnika. Digitalna platforma www.meritaplatform.eu će biti središte iz kojeg će se odvijati sve aktivnosti.

Beogradske muzičke svečanosti publika nestrpljivo iščekuje svake jeseni, dočekujući poznate umetnike današnje svetske scene klasične muzike. Na četiri beogradske lokacije – u Kolarčevoj zadužbini, sali Beogradske filharmonije, Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila i Župi Svetog Ante Padovanskog – predstaviće se veliki muzičari poput bas-baritona Brina Terfela, pijaniste Ive Pogorelića, violinistkinje Bomsori Kim, pijaniste Martina Garsije Garsije, Nacionalnog kamernog hora „Madrigal – Marin Konstantin” iz Rumunije i mnogih drugih. Posebnu pažnju privlači ciklus koncerata kamerne muzike koji se odvija u sali Beogradske filharmonije.

Novosadske muzičke svečanosti, kao jedan od naših najpoznatijih međunarodnih festivala umetničke muzike, u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, već 42. godinu pruža publici širok spektar koncerata. Imajući za cilj da pre svega kvalitetom i negovanjem estetike muzičkog ukusa sačuva tradiciju i čvrsta uverenja festivala,obogaćujući ih novim, savremenim umetničkim izrazima, svake godine pomera granice i pozitivno iznenađuje mnogobrojnu publiku. Uprkos teškim vremenima kojih smo svedoci, Nomus kao kulturno-umetnička manifestacija uspeva da istraje u svojoj misiji, darujući publici svake godine osam nezaboravnih dana. Umetnička direktorka Marija Adamov je najavila ovogodišnji repertoar, nagoveštavajući da uprkos turbulentnim dešavanjima u svetu, umetnost opstaje i ne može je ništa pokolebati.

MARIJA ADAMOV:

I u ovim čudnim i uznemirujućim vremenima, kada je nakon smirivanja pandemije kovida 19 ceo svet zahvatila, pored straha za pukim preživljavanjem, iskrena, razumljiva i istinska briga za prestanak jedne druge pošasti – ovog puta svetske ratne opasnosti, nisu utihnuli, na sreću, ni imaginativnost stvaralačkog duha niti poriv za još snažnije umetničko delovanje. Saznanje da danas mnoge vladajuće „ideologije“, zbog političkih previranja i borbi, bez srama i sa zadovoljstvom prekrajaju istoriju, prenoseći sukobe i na kulturu i umetnost, od književnosti do muzike, nastojeći da iz njene baštine izbrišu i zabrane neke od svetskih kompozitorskih i izvođačkih velikana, nalaže nam i iz civilizacijskih, moralnih i profesionalnih razloga da ovakvim „scilama i haribdama“ nikako ne dozvolimo da utiču na programsku koncepciju 42. Novosadskih muzičkih svečanosti. Osnovan daleke 1975, s jednokratnim prekidom od šest godina, festival je od početka privlačio pažnju prvenstveno domaće, ali, zahvaljujući učešću umetnika iz sveta, i inostrane javnosti. Bilo bi dobro kada bismo za obeležavanje njegovog predstojećeg 50-godišnjeg jubileja mogli da pročitamo neki relevantan rad o njegovoj recepciji u medijima, štampanim i elektronskim, koja bi pokazala kako se izveštavalo o ovoj manifestaciji, sigurno veoma značajnoj za domaći kulturni život, ali i osvetljavala umetnička klima šireg prostora.